Си е била една жена, се е викала Македонка. Така она самата се е викала и
нејни неколку другачки шчо а викале така, а некој друг а викал моја Донка, друг Комшивката од долу, некој а викал Една уз копје, а
мнозина а викале Бившата на Славко браварут жена (накратко БСБЖ).
А Славко браварут - шетан човек, и уф швапско е бил, и уф
руско е бил, и затвори е лежал, 2-3 имијна си е сменил, женскар, швалер, уз
шест жени и оште 2 покрај них. А е кажувал оти не са врзуве. А и знајал е да
каже: Ти това да напраиш, ти това... 88 години е живејал, а ка умрел жените му
са истепали. Му са истепали! До крв! Едната е викала оти сè е нејно - се е бијала уз
друз’ите, бркала земја да ј дадат. А друз’те да са удбранат уд неа
бегале коа на каде. Само Македонка мирно си е заминала, уз ништо. Уз 5 гроша и долгове.
И Македонка ги е менувала мжето. Кој стигнал а лажал: „- Ште те нагиздам
как чрвена булка“ - е викал Љубчо лудио; „- Уд 15ти септември че ми ти даам да работиш“ - а лажал Бранко кривио; Бучко лоповут: „- Че
ми ти даам право“; „- Сега че стане, сега че флезне“ - Кољо (узур)паторо... А а лажале и Ќиро фишек, Боро добрио; а Ѓоко калинката сусем а преварал...
А она проста... Проста!
Од дека е била и она не е знајала. Еднаш е викала дека таткој бил
Александро големио, еднаш Русе Мечкарот, а еднаш Славко Браварут го е кажувала
и за татко, и за мж: „- Јас сум Славкова, Славко е мој“ е викала.
Така’.
Греотичка.